Listala sam neku brošuricu usput pokupljenu - inspekcija Ministarstva rada, otprilike neki vodiè kroz njihove nadležnosti, kontakti i tako...

Prilièno je destimulišuæe.
Credo - o bezbednosti i zdravlju na radu propraæen je sve samim slikama graðevinaca u žutim uniformama i sa zaštitnim maskama / kacigama / kako se to zove na glavama, a na nekoliko mesta spomenuta je uloga inspekije na oèuvanju ŽIVOTA i smanjenju smrtnih sluèajeva.

Iz tog ugla gledano, malo stresa i tihe patnje deluje razmaženo, ehm?

Da li je Zakonom o radu previðena sankcija za poslodavce koji oštete zaposlenog na neki drugi naèin osim da mu fali ekstremitet ili da u njemu ima manjak života?
Treba proveriti.

Slažem se apsolutno! Jedini pravi pristup u borbi protiv ove pojave.

Iskusio sam debelo na svojoj koži: dranje i psovanje pred drugima, ogovaranja, ksenofobiène reakcije (nisam tu roðen), nakaradno kvalifikovanje moje liènosti od strane kolega i nadreðenih i mnogo štošta još. A trajalo je preko 10 godina.

Ipak izdržao sam uvek misleæi na svoju porodicu koja je mi je jedino bitna. Lek za psihièke patnje bilo je ono o èemu je pisala kblinija.

Èak sam i napredovao na naèin koji pre mene niko nije uspeo, jer nisu mogli da ignorišu moje sposobnosti. U stvari tih sposobnosti su se i plašili moji nadreðeni, a elementi mobinga ionako su bili veæ ugraðeni u stil rukovoðenja. Naravno uvek sam se u poslu ponašao korektno odnosno imao sam dostojanstvo i nisam igrao njihovu igru. Rešio sam da odem tek kad je postalo jasno da mi više ne daju napred (bar ne uskoro), a trenutak je bio povoljan za mene.

Moje mišljenje o tome šta treba èiniti da bi se mobing iskorenio:

1) Iskljuèivi preduslov je promena politièke klime u društvu, dakle politièki angažman (koliko god grozno zvuèalo),
2) Edukacija menadžera svih profila na tom polju (odgovornost države) da jednom shvate da nije bitan samo uspeh nego i kako se dolazi do njega
3) U pojedinaènim situacijama raditi na poveyivanju ljudi - žrtava mobinga unutar jedne firme (ovo može i treba odmah!) kao vid solidarnosti i meðusobne pomoæi

I mogao bih još, ali bojim se da æu ovo pretvoriti u forum-mobing .....

Dragi Duck,

tvoj post je bio veoma poucan i drago mi je da se slazes sa mnom u vezi lakseg podnosenja mobinga.
I tvoji recepti su OK, skroz, ali je zalosno sto je nas narod danas toliko zaplasen, zatupljen i ubijen da niti zeli da se politikom bave pravi ljudi, niti da se ujedine protiv maltretiranja na radnom mestu.
Svakako, podrzavam svaki napor u tom smislu. Pre svega zarad onih dobrih poslodavaca kod kojih su odnosi u firmi ok, vlada drugarstvo zaposlenih i sefova, a sve se desava kao i jednoj porodici, ali kolegijalno i bez intimiziranja. Ima takvih firmi, i da stvar bude smesnija, to su mali timovi koji se drze cvrsto i veruju jedni drugima. Steta sto ovakva mala preduzeca nemaju podrsku ministarstava i zakona da unapredjuju svoje poslovanje, vec ih gutaju velike ribe, a upravo su ti mali timovi sa dobrom atmosferom nosilac drustvenog razvoja nase zemlje a ne neki tamo ekspoloatatori i prevaranti.
Jos jedan dobar lek od mobinga na trenutnom radnom mestu - trazenje novog posla. [b]Zasto ovo mislim?[/b] Kada idem na razgovore i za koje znam da su namesteni, uputim se u stanje u drugim firmama i pored iskustva na intervjuima [b]kupim i osecaj kakav je to poslodavac kod koga ja stvarno zelim da radim[/b]. I ima ih malo, ali da znate da ih ima, i zato ih treba traziti i slati im CV stalno, dok ne shvate da ste Vi NJIH odabrali jer verujete da su ONI oni PRAVI. I da cete za onog pravog poslodavca da budete istrajni i predani do kraja i uvek se trudite da date najvise od sebe.

pozdrav svima i srecni praznici i sve najbolje u novoj 2007

kblinija

Potpuno si u pravu kad kazes da je jedini lek za mobing da trazis nov posao i da treba uporno slati CV normalnim firmama.
Mislim da nije lose i slati jedno malo propratno pismo.
Mada se ne slazem da strane firme nesto posebne bolje u odnosu na nase.
Imaju dobar marketing i to je to.
Stranci i te kako zakidaju na platama i nabijaju prekovremene sate.
Nemoj da mislis da su nesto posebno darezljiviji stranci nego nasi.
Nema tu pravila i jedini lek za takve poslodavce je da sami dobiju otkaz ili zdrava konkurencija.

Naprotiv!
Moje mišljenje da stalno traženje novog posla nije lek za mobing. Ionako je mobing ukorenjen u autokratskom naèinu rukovoðenja što je, priznaæeš, kod nas još uvek dominantan oblik (na žalost). Manje timove u kojima vlada dobra radna atmosfera (o kojima govori kblinija) ubeðen sam da vode obrazovani ljudi sa demokratskijim stavom nego što je to prosek u našem narodu.

Lek vidim u sledeæem:

Ljudi uèite svoju decu toleranciji !!! Uèite mlaðe kolege i podreðene na poslu (ako ih imate) saradnji i meðusobnom uvažavanju !!! Pokažite ljudsko dostojanstvo uvek i u svakoj prilici, a prema šefovima obavezno.

P.S. Naše generacije možda neæe iskoreniti mobing, ali budemo li se ovako ponašali sigurno æemo stvoriti preduslove za one koji dolaze.

Evo me opet da sa Vama podelim svoje muke.
Upravo dozivljavam najnoviju epizodu mobinga u trajanju od 2 meseca, bez prekida, u svojoj sadasnjoj firmi.
Elem, svaki dan, apsolutno svaki, novi direktor koji je nedavno dosao me proziva pred svima, javno blamira, dere se na mene, i govori mi da sam bezobrazna, da ga nerviram itd.
Ono sto je meni u ovoj prici smesno, je sto je on tek dosao i jos cestito nije imao ni vremena da proceni moj rad.
Trudila sam se da primenim sva ova pravila do kojih smo zajednicki dosli, ali ne ide. Konstantno osecam da me posmatra, i kad god dodje u nasu kancelariju, uvek mi dobaci nesto sa nipodastavanjem i ismejavanjem.
I ovo vec pocinje da mi ulazi u usi, a da ja pri tom ne vidim objektivan razlog za to, vec mozda samo zelju da me nateraju da sto pre odem sama, ili stvore uslove za otkaz (mada ovo nema logike, jer mogu da me otpuste kad hoce, istog dana i bez najave, niti ih ja sprecavam u tome).
tako onda pocnem da se pitam sta sam ja uradila tom coveku da me ovako, mimo svih drugih maltretira, i to javno, i nemam odgovor.
I sta mi sve ovo treba.
Mislila sam da je podnosljivo izdrzati ovaj uzas dok ne nadjem drugi posao ali iz dana u dan sve je gore, a komentari sve rogobatniji. ja se branim i to veoma razlozno, mada se mnogo nerviram i kidam. I nista mi nije jasno.
Cinjenica je da uvek branim svoj stav i da branim svoj dosadasnji rad veoma bucno, ali ne shvatam ovakvo ponizavanje i cemu sve to.
I ono sto me posabno nervira je taj osecaj, taj pritisak, kao da me neko proganja po vasceli dan, nemam mira nikad, dok ne izadjem iz kancelarije.
I tako, ako se iz bilo kog razloga zameris sa svojim rukovodiocem osudjen si na ovaj pakao kroz koji ja prolazim. nadam se da je to neka pouka.
Ali i dalje ne shvatam.
Zato se svaki dan svesrdno molim Bogu da sto pre nadjem drugi posao dok potpuno ne poludim.

Doživeo sam baš takav oblik maltretiranja i trajao je dugo, preko godinu dana. Pokušavao sam da se branim razložnim ponašanjem, strpljenjem i svim sliènim sredstvima koja padnu na pamet normalnom èoveku koji se ne oseæa krivim jer nije ništa loše uradio. Veruj mi ništa nije moglo da reši problem, a razlog je to što problem leži u glavi èoveka koji te maltretira. Malo pomaže ignorisanje, ali to je privremeno rešenje. Obièno je agresor liènost koja ima stil organizacionog ponašanja u literaturi nazvan "biciklista" (pred nadreðenima povija glavu, a podreðene gazi nogama. Verovatno je tvoj stav samosvestan, a "biciklisti" to mrze. Kako se odnosi prema drugima podreðenima ? Da li se oni prema njemu odnose snishodljivo ? U ovakvoj situaciji što duže traje to si sve vše povreðena. Zato predlažem da hitno tražiš izlaznu strategiju jer vreme ne radi za tebe.

Pozdrav

[quote="duck"]Doživeo sam baš takav oblik maltretiranja i trajao je dugo, preko godinu dana. Pokušavao sam da se branim razložnim ponašanjem, strpljenjem i svim sliènim sredstvima koja padnu na pamet normalnom èoveku koji se ne oseæa krivim jer nije ništa loše uradio. Veruj mi ništa nije moglo da reši problem, a razlog je to što problem leži u glavi èoveka koji te maltretira. Malo pomaže ignorisanje, ali to je privremeno rešenje. Obièno je agresor liènost koja ima stil organizacionog ponašanja u literaturi nazvan "biciklista" (pred nadreðenima povija glavu, a podreðene gazi nogama. Verovatno je tvoj stav samosvestan, a "biciklisti" to mrze. Kako se odnosi prema drugima podreðenima ? Da li se oni prema njemu odnose snishodljivo ? U ovakvoj situaciji što duže traje to si sve vše povreðena. Zato predlažem da hitno tražiš izlaznu strategiju jer vreme ne radi za tebe.

Pozdrav[/quote]

Duck,

hvala ti na postu. Da, ostali se prema njemu ophode snishodljivo, i druge maltretira, ali manje. Zalosno je kakve figure su rukovodioci u firmama- u pitanju je inace domaci privatnik.
Sto se tice mene, ja zaista i uporno trazim drugi posao, jer ovde vise ne zelim da ostanem i za to imam debeli razlog - svoje zdravlje. Nadam se da cu uskoro naci, ... jer me zovu na razgovore, ako bude, obecavam da cu Vam odmah javiti. Nadam se i cekam kao malo dete.

Pozdrav

Ja sam dozivela nevidjeno maltertiranje i od koleginica i od sefa. Zasto - e pa svi vi koji ste nesposobni, isfrustrirani, mediokriteti itd. bolje da ne citate dalje cete se samo iznervirati, a maltretitrali su me upravo takvi kao sto ste vi. Svi vi koji ste isto prezivljavali zato sto ste u bilo kom pogledu natprosecni i prezivlajavali ste isto od raznoraznih poluidiota i kompletnih idiota verovatno znate o cemu pricam. Jedino sto mogu da kazem je da ako u sledecoj firmi hocete da prodjete dobro, najbolje je da uopste ne pokazujete koliko znate, vec naprotiv. Trudite se da budete sto manje uocljivi i ni u kom pogledu se ne isticite, cak i kad je to potpuno nenamerno, a i kako bi moglo biti drugacije jer vam je u prirodi da budete pametni, a ne glupi. Ali cim primetite da pojedini postaju svesni koliko su glupi i nesposobni u vasem prisustvu, odmah spustajte loptu. Najbolje je da se vec kog prijavljivanja na posao pokazete u nekom osrednjem svetlu. Ne blistajte, jer kod nas nema vrednovanja kvaliteta i prepoznavanja menadzerskih potencijala, vec se direktno onaj kod koga konkurisete ( osim ako nije vlasnik licno, sto je retko slucaj u vecim firmama ) u startu osetiti ugrozenim. Jer takav ne zna da razmilslja na nacin da mu upravo vi mozete pomoci u daljem napredovanju jer ce deo svojih sadasnjih odgovornosti moci da poveri vama i nastavi da se bavi znacajnijim stvarima za firmu. Takav pacenik vec unapred strahuje da cete mu preoteti mesto jer zna da nije sposoban da razvije posao, samim tim i firmu. Ako to ne ukapira na pocetku i primi vas, sasvim je sigurno da ce poceti da vas maltretira cim to ukapira. Ako ste jos i zensko, pa mu se jos i dopadnete, i, naopako, izignoriste sve njegove pokusaje da vam se nabaci tesko vama. Kombinacija odbijeni sef/odbijeni muskarac ce se na kraju pokazati kao neodrziva. Najverovatnije na vasu stetu jer takvi kao on ne samo da napreduju uz pomoc slihtanja nadredjenima, vec i obozavaju i zive od svih onih koji su na to spremni. A takvih je danas mnoooogo, i vise su nego spremni da se isto tako njemu slihtaju, tapsu ga po ledjima i kad su svesni da donosi lose odluke, trckaju da mu kupe nesto za rucak, i sl. Zatim onaj zenski deo koji je spreman na sve, a vi tek negde na sredini ukapirate da vecina devojaka u ofisu uprazjava seks sa doticnim i da se to podrazumeva. Pa zatim kad posle otreznjenja od soka pocnete da posmatrate te iste devojke koje vas ponizavaju, sabotiraju, ogovaraju, ignorisu, nece da saradjuju sa vama, smestaju vam kad god mogu i u svakoj prilici se iz petnih zila ( jadne ) trude da pokazu i dokazu da ste glupi, nesposobni, sve ono sto su zapravo one, shvatite da vas hiljadu puta gori od vas u svakom pogledu, gazi i ponizava.
Sve sto je meni bilo apsolutno odbojno, njima je bilo izuzetno privlacno i mogla bi knjiga da se napise cega sam se sve nagledala i naslusala u njihovim totalno indiskretnim nastojanjima da sefa nahvataju na dete ( bezuspesno ), da su same isle da mu sedaju u kola da ih vozi kucama, hodale po kancelariji polugole, molile ga da im poveze do kuce razne gluposti koje toboz ne mogu same da nose, itd. Otkaz sam nedavno dala, a da nisam nasla drugi posao, bar ne stalan jer su svakodnevna maltertiranja i ponizavanja i vec totalni besmisao mog daljeg boravka u toj firmi postali u tolikoj meri izrazeni da je to pocelo da mi se odrazava i na zdravlje, i sreca da imam podrsku porodice koja je sve vreme bila svesna svega sto se desavalo da su mi i sami rekli da bezim odatle. Apsolutno se slazem sa tim da se svaki oblik maltetiranja, a pogotovo ovakvi naizgled prikriveni, a spadaju u skolske primere verbalnog i psihickog maltertiranja apsolutno treba da se kaznjavaju i da se donese zakon koji ce da stiti prava zapolsenih, i od kolega i od nadredjenih. Ali ja mislim da ce do tada jos mnogo vode morati da protece jer smo mi drusvo cije su postavke potpuno naopako okrenute. U firmi gde sam radila formalno je postojao kodeks ponasanja, ali eto to je samo sminka. Cik da se nekom zalite, jos ce posle da pricaju na sva usta kako ste vi ti koji ste problematicni. Ja sam se snasla za posao za sada, a plan mi je da imam svoju firmu. Vi koji planirate da pocnete ili ostanete da radite u korporativnoj (ne)kulturi, a mnogo ste jaki i strah i trepet za raznorazni sljam, najbolje bi vam bilo ili da poslusate savet koji sam vec dala ili da progutate ponos i savladate gadjenje pa i sami postenete deo klana. Sve vi pametne i sposobne devojke, dzaba vam sve bilo ako nemate zaledjinu u vidu uticajne porodice. Sasvim sigurno necete napredovati ako se ne upustite u "avanturu" specijlane bliskosti sa nekim bitnim nadredjenim. Ili kako god umete i znate pravite se da ste ruznije i gluplje nego sto jeste, da bi vas bar ostavili na miru ako vec ne mozete da napredujete.

Draga Reborn,

kao da si ispricala sve ono sto sam prozivela u bivsoj firmi, a bogami scenario se donekle ponavlja i u mojoj sadasnjoj firmi otkad je ovaj novajlija dosao, i kao sto rekoh, otici cu cim me Bog pogleda.

Hvala na postu.

Pozdrav

Reborn, u tvom postu prepoznao sam scenario koji se dešavao i u mom sluèaju. Kako vidim i Kblinija doživljava isto. Iz ovog zakljuèujem da je ponašanje šefova glupaka i nasilnika manje više predvidivo. To i nije èudno jer u pitanju su proseèni ljudi koji verovatno "kupe" fazone od nekog iskusnijeg demona.
Ono u èemu se ne slažem jeste savet da treba sebe prikazati u proseènosti. Naprotiv, pametni i pošteni ljudi uvek su ono što jesu i nemaju mediokritetske potencijale koje imaju muækovi. Ako se pretvaraš da si loš da bi te manje šikanirali onda imaš dve muke. Jedna je to što te maltretiraju, a druga je to što se gadiš sam sebi.
Moje mišljenje je da èovek, kad je meta mobinga, treba zauzme dva osnovna stava:
1. Da nikome ne dozvoli da ga natera da bude ono što nije
2. Da odredi donju granicu ispod koje neæe trpiti bez obzira na cenu koju plaæa.

Ovo nije pitanje ponosa i gordosti, ovo je jednostavno stvar mentalnog zdravlja.

Pozdrav i hrabro. Sve u životu doðe i proðe.

Draga kblinija, hvala i tebi na topiku. Daj Boze da isti pokrene neke stvari u onim institucijama koje mogu da uticu na to da mobbing-a vise ne bude,a ako nista drugo dobro je i sto negde mozes da se podelis iskustva na ovu temu.
Duck, hvala na podrsci. Ima samo jedna mala stavka zbog koje ne mozes da se stavis u moju kozu i kozu devojaka poput mene, a to je upravo to - sto nisi zensko. Drugo, ja nisam ni rekla da treba da se prikazes u svetlu da si los, vec da u situaciji i u drustvu u kome se ne prastaju bilo koje licne i profesionalne osobine koje ukazuju na kalibar visokog potencijala, pametan covek, tj. u ovom slucaju zena ( bitna razlika ) ne treba da daje 1000% posto od sebe vec da svoj posao obavlja korektno, ni manje ni vise od toga i da to bude donja granica. Meni ovo nije prvi put da se susrecem sa gore opisanim i jedino iskustvo i lekcija koju mogu iz ovoga da izvucem je da zarad svog mentalnog zdravlja ne budem trn u oku siledzijama oba pola i da budem strpljiva i cekam da dodje vreme kada ce se ovo promeniti. Ili bar da naucim da ne iznosim u startu sve adute vec da ih doziram postepeno. Licno nisam sigurna da li cu uspeti da se i sama pridrzavam sopstvenog saveta upravo zbog toga sto sam vaspitana da u svemu dajem sve od sebe, ali ako me zivot uvek iznova uci da je to u ovoj realnosti pogresno i ja uvek ponavljam istu gresku onda bi to znacilo da sam glupa - ako ne mogu da naucim lekciju. Drugi savet koji bih dala i sebi i onima poput mene je da zapocnu sopstveni biznis i budu sami sebi gazde. Ja uveliko radim na tome.

Reakcije ljudi na nevolju bilo koje vrste su, naravno, razlièite i zbog toga se èini da nemamo isto mišljenje po ovom pitanju. Ipak iz dela u kojem opisujemo šta oseæamo kad nam se dešava mobbing vidi se da reagujemo na objektivno loše stvari odnosno da oseæanje ugroženosti nije došlo zbog toga što je neko slab ili razmažen.

Biti žena ponekad i nije loše. Bar možeš plakati kad neko stvarno pretera. Možeš nasilniku muškarcu prodati fazon zagonetne žene, možeš mu napakovati seksualni napad i verovatno još štošta iz ženskog arsenala odbrane. Kad je nasilnik žena onda je stvar još lakša. Malo laskanja u maniru ženske svakodnevnice ..... Uostalom, zar se žene ne ljube kad se sretnu èak i kad jedna o drugoj misle ..... bolje ne reæi.

Pozdrav

P.S. Ma nisam muški šovinista, samo pokušavam da shvatim žene

Mobing se,cini mi se, javlja u firmama gde rade ljudi koji su srecni sto imaju kakav-takav posao i koji ne mogu da odu odatle jer kod kuce imaju decu ili bolesne roditelje,zaostale racune i sta vec.
Tuzno je sto poslodavci ne izlaze u susret takvim ljudima nego ih jos vise ponizavaju,izvrgavaju ruglu pa cak i seksualno uznemiravaju ( u mojoj bivsoj firmi je koleginici direktor slao poruke na mob u 2 ujutru),ali sta ce devojka kad je njena plata jedina u kuci!
U istoj toj firmi moja bivsa sefica (zena ima 35 god.,neudata,nema ni kuce ni mace i kivna je na ceo svet) je jednom pocela da urla na mene (bez ijednog jedinog razloga!!),preti prstom kako cu da letim iz firme i tako je lupila vratima da je otpao deo maltera sa vrata!! Ja sam sacekala 5 minuta,otisla u njenu kancelariju,tu je bila prisutna i njena asistentkinja,i rekla "Jos jednom li budete vikali na mene i pretili prstom polomicu Vam i ruke i noge.Ja nisam na livadi s koje ste Vi dosli i s mojim culom sluha je sve u redu. Molim Vas,nemojte posle da bude kako ja nisam normalna osoba i kako Vas nisam upozorila,evo sve Vam ovo govorim u prisustvu svedoka".Sve ovo sam joj saopstila poluglasnim tonom,okrenula se i izasla iz kancelarije.
Priznajem,nisam ponosna sto sam pretila nekom,i tada i sada smatram da je to krajnje prostacko ponasanje s moje strane ali tada u tom trenutku to mi se cinilo kao ispravna stvar.Svakako,urodilo je plodom jer je kreten-sefica bila prema meni bolja nego prema bilo kome!
Ovo nikome ne preporucujem vec samo prenosim moje iskustvo.
Mada,ne verujem da bih se tako ponela da moji roditelji nisu dobrostojeci i da moram da razmisljam o tome kako cu da platim racune ili da kupim klopu!
Bez obzira na sve,nikome nemojte da dozvolite da vas ugnjetava!Uostalom,pokazivanje da imate stav i da ne date na sebe je uvek izazivalo postovanje kod ljudi.Samo je bitan nacin na koji cete to da iskazete!!

Nesto si mi sumnjiv ti duck.

DMD, upravo sam vrlo slican razgovor imala sa izvesnom zenskom osobom iz klana i rekla joj da nisam ja zajedno sa njom cuvala ovce ( ona je zaista poreklom iz nekog sela - licno nema nista protiv seljaka, naprotiv, jedino imam onda kad su zbog toga iskompleksirani pa bi na meni da lece komplekse ) da ona moze sa mnom da razgovara tim tonom i da ja nisam dosla tu ni sa kim da se volim, niti od nje trazim da me voli, ali da se nauci elementarnoj pristojnosti u komunikaciji i da mi se ubuduce obraca uljudno, ili cu ja poceti drugacije da se ponasam. Ovo zaista jeste urodilo plodom kada su u pitanju bile seljacke metode napada, ali one suptilnije i prikrivenije nisam uspela da iskorenim.

Ako je ikoga ovde zaista briga kako ovaj problem da se resi i ako ovo citaju i ono koji se u ovom drustvu zaista nesto pitaju onda oni treba da budu svesni da su kod nas stvari na ovu temu zaista strasne i da mozete vi da budete ne znam kako dobri, vredni, posteni, borac za svoja prava...kome da se zalite? Ovde sebi samo mozete na natovarite jos vise problema ako to u firmi u kojoj radite ili sire iznesete na videlo. Pri tom, jedina razlika izmedju mene i istih onih devojaka koje su me kinjile je ta sto one pristaju na raznorazne igre i nisu svesne da i same sebi skode i podjednako su zrtve. Kad tad ce ih stici akumulirano samogadjenje i samoprezir zbog odvartnih stvari koje su radile drugima, ali i sebi. Od bivsih kolega cujem da im je na tapetu sada jedan mladji kolega o kome imam najbolje misljenje i kao osobi i kao profesionalcu - izludjuju ga samo tako da je decko poceo da poboljeva - cilj im je da ga maknu odatle i istim metodama nateraju da sam da otkaz. Licno sam se uverila da je taj kolega izvrstan u onome sto radi i da mu ni u kom pogledu nisu ni do kolena. Po njihovoj prici i nabedjivanju vec pomenutog sefa koji je i mene kinjio, one su vec uspele da ga ubede da je on ni manje ni vise nego nesposoban. Znaci to se nastavlja i tako ce biti sve dok se ne udari po dzepu firmama koje tolerisu ovakvo ponasanje,tj. zakonom zastite svi radnici, kako rekoh i od pojedinih kolega i od nadredjenih.