Ukoliko ste došli na prvi intervju, savetujemo da ne pominjete platu, osim ako nemate jake razloge za to ili ukoliko Vas poslodavac ne pita za Vašu očekivanu platu. Sačekajte da uđete u uži krug intervjua jer je tada izvesnije da ćete dobiti posao i da je poslodavac zapazio koliko vredite - što čini Vašu pregovaračku situaciju jačom. A postoji i mogućnost da ćete i sami odustati od posla nakon prvog intervjua, tako da nema smisla posebno pregovarati o plati sve dok niste sigurni da možete i želite raditi u toj kompaniji...

Ceo savet pročitajte ovde:

http://znanje.infostud.com/saveti/Prego ... o_plati/72

To je jako teško utvrditi u današnje vreme, svako pravilo ima svoje izuzetke ali uglavnom je to dvosekli mač....

Mislim da je ovo apsolutno pogrešan pristup. Svako ko traži posao ima izuzetno JAK RAZLOG da zna šta će raditi, kako i koliko će biti plaćen. Ukoliko su troškovi dolaska na razgovor previsoki, to je još jedan razlog više da ne traći svoje vreme i novac na dolazak drugi put. Ukoliko je više ljudi konkurisalo, poslodavac neće imati apsolutno nikakav motiv da ponudi, već će pitati za očekivanu platu, ukoliko već to nije traženo prilikom slanja CV-ja. Uglavnom poslodavci ni ne daju detaljan opis radnog mesta, već napišu okvirne obaveze, što nekad može da znači veliku razliku, pa stoga kandidat nema nikakve parametre na osnovu kojih će napisati/reći odredjeni iznos.

Ne slažem se da je apsolutno pogrešan pristup. Poslodavac traži najkompetentniju osobu za traženu poziciju, a stav "pusti ti to šta bih ja radio, nego reci ti meni kolika je plata" je pogrešan i ostavlja utisak poslodavcu da ste tu da odrađujete posao. Poslodavac koji određuje koga će zaposliti samo na osnovu očekivanja o plati, bez uzimanja u obzir drugih sposobnosti ne spada u najpoželjnije u Srbiji...naravno treba biti svestan sa kime imate posla sa druge strane stola. Upravo je prvi intervju najbolje iskoristiti za zainteresovanost oko samog posla, raspitivanje o potencijalnim zaduženjima i upoznavanje, a pregovaranje o plati ostaviti za uži krug intervjua. Naravno jako mnogo zavisi i od tipa pozicije i firme gde konkurišete. Generalno za niže kvalifikovane pozicije i nije velika greška da se odmah raspitate i o plati.

Mislim da sam bio vrlo precizan u prethodnoj poruci... Budućeg zaposlenog zanima šta će raditi, kako i koliko će biti plaćen, a shodno obavezama i sopstvenoj stučnosti za obavljanje tog posla. Pozivanje na razgovor nekoliko puta je potpuno besmisleno za većinu pozicija. Pitanja koja se postavljaju, testovi radne sposobnosti kao i psihološki testovi su takodje potpuno besmisleno sastavljeni (da ne ulazimo u detalje, većina zna proceduru i svrhu).

Većina poslodavaca (bez obzira kakava je profesija u pitanju, osim hirurga, nuklearnih tehničara i sl. profesija) ne traži najkompetentniju osobu, već osobu koja će neophodne zadatke i poslove korektno i u zadatom roku izvršiti i za to biti plaćena što je moguće manje (svodjenje troškova na minimum). Tako da se vrlo često dešava da posao ne dobije najkompetentnija osoba, već ona koja može "zanatski" da odradi tražene poslove i ujedno radi za daleko najmanji iznos...

Da ne ponavljam, o ovome je skoro bilo reči u prethodnim porukama u drugim temama.